О књизи: година / „Иван Карамазов, седећи у гадној кафани, каже свом брату Аљоши: „...како су руски дечаци још увек ради? Има ли других? На пример, овде је смрдљива кафана, па се окупе и седну у ћошак. Целог живота се раније нису познавали, али кад изађу из кафане, неће се више познавати четрдесет година, па шта, о чему ће причати док су у кафани ухватили тренутак? О светским питањима, ништа мање: има ли Бога, има ли бесмртности? А они који не верују у Бога, е, они ће причати о социјализму и анархизму, о преправљању целог човечанства по новој држави, али то је иста проклета ствар, сва иста питања, само са другог краја. И многи, многи од најоригиналнијих руских дечака не раде ништа осим што говоре о вечним питањима у нашем времену. зар није тако? – „Да, – права руска питања о томе: има ли Бога и има ли бесмртности, или, како ви кажете, питања са другог краја, наравно, прва питања и изнад свега, и тако треба да буде“, одговори овај Аљоша…»